banje u Srbije

O nama, kontak

Banje Srbije

 

 

Bogutovačka Banja

Brestovačka Banja

Bujanovačka Banja

Bukovička Banja

Divčibare

Gamzigradska Banja Gornja Trepča

Ivanjica

Jošanička Banja

Banja Junaković

Banja Kanjiža

Koviljača

Kuršumlijska Banja

Lukovska Banja

Banja Ljig

Mataruška Banja

Niška Banja

Novopazarska Banja

Ovčar Banja

Palanački Kiseljak

Banja Palić

Pribojska Banja

Prolom Banja

Ribarska Banja

Rudnik

Banja Rusanda

Selters Banja

Sijarinska Banja

Sokobanja

Stari Slankamen

Vranjska Banja

Vrdnik

Vrnjačka Banja

Banja Vrujci

Zlatar

Zlatibor

Zvonačka Banja

 

BANJE U SRBIJI

Banjski turizam u Srbiji ima dugu tradiciju. Iako se poseta izvorima lekovitih voda i njihovo korišćenje dugo nije iskazivala kao turistička, tragovi materijalne kulture ukazuju na to da su neki korišćeni još u vreme kamenog doba. Čini se da u tome prednjači Vički ili Toplički kiseljak u podnožju planine Vidojevice, nedaleko od puta Prokuplje-Kuršumlija.

Banje u Srbiji

Termalne i termomineralne izvore na teritoriji naše zemlje više vekova i na različite načine koristili su Rimljani. Tragovi materijalne kulture (bazeni, vodovodi, toplovodi, metalni novac, kaptaže, opeke, mozaici, skulpture), kao i pisani izvori, jasno potvrđuju kult Rimljana prema lekovitim vodama, koje su dobro poznavali. Kraj takvih izvora Rimljani su gradili vile, kupatila i prateće objekte za lečenje, odmor i uživanje, potvrdivši još tada da su Banje Srbije brojne. Na tri kontinenta prostrano Rimsko carstvo imalo je brojnu i dobro organizovanu vojsku. U ratnim pohodima i bojevima bilo je ranjenih i obolelih. Mnogi od njih lečeni su u Banjama Srbije-termama, koje su u mirnodopsko vreme predstavljale mesta susreta viđenijih ljudi, koji su dolazili radi odmora, oporavka, raskošnih gozbi i uživanja u blagodetima tople vode. Materijalni tragova iz doba rimljana ima u Niškoj Banji, Vrnjačkoj Banji, Sokobanji, Zvonačkoj Banji...

Banja Srbija

Svojevrstan pečat banjama Srbije dali su Turci za vreme viševekovne vladavine našim prostorima. Beleške putopisaca i ostaci materijalne kulture, posebno hamami (kupatila), osnovana su za proučavanje prošlosti nekih naših banja. Pominju se i slučajevi da je srpsko stanovništvo sakrivalo, zatrpavalo i zapuštalo izvore lekovite vode kako ne bi dvorilo i ugađalo Turcima, koji su orijentalski usporeno, uz mnogo ceremonijala znali da se opuste, uživaju i neprekidno vraćaju toplim izvorima i hamamima.

Od prvih decenij XIX veka izvori tople i mineralne vode Srbije privlače pažnju stručnjaka i naučnika, posebno lekara. Prvobitna istraživanja su bila skromna, ali za istoriju razvoja banjskog lečenja i turizma veoma značajna.

Banje Srbije

U najstarije hemijske analize banjske vode Srbije ubraja se ona od pre 144 godine, koju je izvršio baron Sigmund August Volfrang Herder, rudarski stručnjak iz Rura, 1835. godine

„U Karanovcu se Heder zadržao na ručku u kraćem odmoru i tom prilikom dobio vrnjačku toplu mineralnu vodu u dve odvojene posude. Jedna je posuda vrnačke tople vode stigla u Karanovac dva dana  pre Herderevog dolaska, pa pošto je dosta dugo stajala i već izvetrila Herder nije hteo da je uzme na analizu. Druga posuda sa vrelom vodom bila je sveža, jer je dobijena istog dana kada je Herder došao u Karanovac.” Konstatovao je da je voda mlaka i kisela, da je retka u prirodi i da se može uporeditiv sa vodom u Karsbadu, tj. U Karlovim Varima.

 

 

 

 

 

Sajt o banjama u Srbiji